Povodom navoda koji su se pojavili u javnosti o hiljadama fantomskih birača u Kragujevcu, Res Publika ukazuje da je reč o neproverenim podacima i pretpostavkama nastalim zbog nedovoljnog poznavanja teme, ali i velikog nepoverenja javnosti u rad izborne administracije. Sve zainteresovane građane, kao i novinare, pozivamo da se pre objavljivanja bilo kakvih zaključaka prethodno detaljno informišu i pokušaju da potvrde svoje sumnje u konsultaciji sa ekspertskim organizacijama ili Komisijom za reviziju biračkog spiska. Naročito skrećemo pažnju da ovakvi senzacionalistički navodi, sem što dodatno urušavaju poverenje u izborni proces, mogu obeshrabriti birače da izađu na glasanje.
Veliki broj građana je prethodnih dana na sajtu Upit u jedinstveni birački spisak proveravao podakte. Neki od njih primetili su da je pri upitu za konkretnu adresu, odnosno ulicu i broj zgrade, u prvom redu naveden određeni broj birača bez broja stana, a ispod toga i raspored birača po stanovima.
To je u delu javnosti izazvalo sumnju da je reč o takozvanim fantomskim biračima, a pojedini portali su otišli korak dalje i sabrali sve takve podatke, objavljujući da je do sada utvrđeno da u Kragujevcu ima više od 13 000 fantomskih birača.
Iako je CRTA ranije već ukazala na niz problema sa kvalitetom adresnih podataka i istakla da je jedan od najrasprostranjenijih upravo nedostatak broja stana, Res Publika je od Vladimira Ercega, eksperta ove organizacije i člana Komisije za reviziju biračkog spiska zatražila dodatna pojašnjenja o ovoj temi.
Podaci koji se prikazuju, objašnjava na početku Erceg, dolaze iz evidencije prebivališta i boravišta MUP-a Republike Srbije, koja je glavna baza podataka za utvrđivanje prebivališta građana. U sistemu Jedinstvenog biračkog spiska, Ministarstvo unutrašnjih poslova po službenoj dužnosti šalje podatke (na primer o promeni prebivališta, sticanju punoletstva, promeni imena…) Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, a nakon toga se obaveštava ovlašćeni referent u opštinskoj ili gradskoj upravi. Erceg ističe da je problem što ova dva ministarstva, u prvom koraku, ne razmenjuju podatke o broju stana i o podbroju i spratu, nego samo adresu i broj objekta. Samim referentima, koji treba da sprovedu ažuriranje biračkog spiska, prepušteno je da odluče da li će pogledati u evidenciju prebivališta i boravišta i pored adrese upisati i broj stana. Dakle, problem je u tome što to ne rade svi, jer sistem to i nije predvideo.
Dakle, sistem je zastareo, loše organizovan, loše isplaniran i dovodi do toga da se nepotpuno prebacuju podaci iz evidencije prebivališta i boravišta u birački spisak. Zato smo i došli u situaciju da imamo potpuno neujednačenu sliku o adresama u biračkom spisku, u zavisnosti od toga ko je referent, kako je radio i koji su podaci prebačeni, kaže Erceg.
On navodi da u Beogradu, koji ima najviše zgrada za stanovanje, ujedno postoji i najmanji procenat podataka o stanu, svega 2,5% po adresi, dok ih je u Kragujevcu negde oko 40–50%.
Dodatno, problem je i što vrlo mali broj ljudi koji se isele iz zemlje, odjavi svoju adresu. Iako ih zakon obavezuje da odjave prebivalište, oni to ne rade, a niko to i ne proverava. Erceg naglašava da je to glavni razlog što nam je birački spisak prenaduvan. Postoje, kaže, generacije ljudi koji su otišli u inostranstvo i ostali tamo da žive, a i dalje su registrovani na nekoj od adresa u Srbiji.
On napominje da upravo taj administrativni haos sprečava da se na jednostavan način utvrdi gde se nalaze manipulativni upisi prebivališta zarad uticaja na izbore.
Manipulacije prebivalištem zarad uticaja na izbore postoje i prema sudu Posmatračke misije Crte, odlučujuće su uticale na lokalne izbore u Beogradu 2023. Mnogi od tih upisa su i dalje u biračkom spisku – ali ne kao birači koji nemaju pravo glasa, već kao birači koji imaju lažno prijavljeno prebivalište. Od šuma koji pravi ovaj administrativni haos sa adresama, ne možemo da vidimo gde su ti upisi, ali to ne znači da oni nemaju svoj potpis. Njega, pre svega, mogu videti u Komisiji za reviziju biračkog spiska, ali i građani ukoliko se dobro organizuju, navodi Erceg.
On ističe da je važno građane informisati o tehničkim i administrativnim problemima koji evidentno postoje u biračkom spisku, ali na način da se time ne obeshrabre, već da uzimajući u obzir ta saznanja budu sposobni da prepoznaju napuštene objekte na kojima ima prijavljenih birača ili dokumentuju veliki broj nepoznatih birača u svojim zgradama. Ukoliko posumnjaju u neke nepravilnosti provere bi prvo trebalo da izvrše na nivou svoje stambene zajednice.
Uz pomoć stambenih zajednica koje se organizuju, to može dosta precizno da se utvrdi. Neke su se dobro organizovale, popisale sve stanare, uporadile sa brojevima u biračkom spisku i uvidele da postoje znatna odstupanja. Nama su se, na primer, javili ljudi iz nekih beogradskih zgrada u kojima smo na osnovu toga otkrili stanove u kojima je upisan veliki broj birača koji zapravo tamo ne žive.
Erceg preporučuje da se nakon provere, takvi podaci dokumentuju i pošalju na adresu prijavi@crta.rs ili direktno preko formulara Komisiji za reviziju biračkog spiska, nakon čega će biti ispitani. On ističe da je uvek važno naglasiti da skoro sve manipulacije kroz birački spisak mogu da se zaustave kvalitetnom kontrolom na biračkom mestu. Dakle, jednostavno ako postoji kontrola, niko ne može da ubaci dodatne glasove za neke “fantome”.
Postoje druge manipulacije koje utiču na neregularnost izbora koje su mnogo, mnogo jače: na prvom mestu mediji, pa pritisci na zaposlene u javnom sektoru, pritisci i kupovina glasova u socijalno ugroženim, ranjivim kategorijama stanovništva i tako dalje. Naše su procene da su tu zapravo efekti mnogo veći nego na nivou biračkog spiska, zaključuje Erceg.
Res Publika apeluje na novinare i aktiviste da ne podležu senzacionalizmu, već da sa dužnom pažnjom pristupe svakoj, a naročito veoma kompleksnoj temi kakva je birački spisak. Pozivamo ih da se suzdrže od proizvoljnih tumačenja i da u konsultaciji sa stručnjacima provere svoje sumnje i informacije kojima raspolažu, pre nego što o njima obaveste javnost.
Iako ne sumnjamo u dobru nameru građana, kao ni medija koji su se tokom prethodnih dana bavili ovom temom i ohrabrujemo svaki vid građanskog aktivizma koji je u javnom interesu, osećamo dužnost i obavezu da skrenemo pažnju da ovakve objave mogu dodatno obeshrabriti građane i odvratiti ih od izlaska na glasanje.
