Zamislite da zakoračite u prostor u samom centru Atine, gde fasade zgrada još uvek čuvaju rupe od metaka iz borbe sa okupatorima, u prostor u kom preko 400 ljudi iz skoro 30 različitih zemalja bezgranično sve deli. To je realnost stanara Prosfigike, koji i danas žive pod pritiskom režima i pretnji da će preko noći ostati na ulici. Upravo ta neizvesnost pokrenula je talas protesta i solidarnosti širom Evrope, ukljujući i Srbiju.
Ovaj istorijski kompleks od osam stambenih blokova izrađen je tridesetih godina prošlog veka kako bi udomio grčke izbeglice iz Male Azije. Danas, skoro vek kasnije, temelj ovog mesta radi istu stvar i pruža dom onima koji nemaju gde. Glavni motivi jesu podrška i briga u zajednici bez hijerarhije, gde je jedina obaveza svih prisutnih poštovanje načela i odbacivanje svakog oblika nasilja, diskriminacije, seksizma ili nacionalizma.
Aktivista Niko je nakon dugogodišnjeg aktivizma u istočnoj Evropi, proveo dva meseca u Prosfigiki. Prema njegovim rečima, tamo boravi više od 22 različite jezičke zajednice bez kulturne i jezičke barijere, gde je njihov jedini zajednički jezik – otpor.
Prvi put sam bio tamo u februaru 2022. godine, tokom kratkog boravka u Grčkoj. Došao sam nakon dugog perioda intenzivnog aktivizma, potpuno emocionalno i fizički iscrpljen i pregoreo od svega. Ipak, ono što sam zatekao u Prosfigiki, toliki broj ljudi i aktivista koji žive zajedno i sjajna organizacija koja drži tu zajednicu na okupu, izgledalo je kao prava nada za čitav levičarski pokret, kaže Niko.
Pritisak grčkih državnih institucija i pretnje iseljenjem, prošle godine, kulminirali su planom države da ovaj istorijski kvart proglasi nefunkcionalnim. Rušenjem zgrada, na mestu gde žive stanari ove zajednice napravili bi parking i pijacu, usled čega bi stotine ljudi ostale bez doma. Kako objašnjava Niko, plan države da sruši naselje direktno bi izbacio na ulicu najranjivije, bolesne ljude i osobe sa psihičkim poteškoćama, koji unutar Prosfigike imaju jedinu sigurnost, krov nad glavom i negu.
Dvoje stanara, Aristotelis Hancis i Sizon Dopanj, stupili su u štrajk glađu, a Hancis je izdržao više od 100 dana. Nakon pritiska javnosti i solidarnih akcija širom Evrope, uključujući i Srbiju, vlasti Atine su zaustavile projekat i štrajk je pobedonosno prekinut, dok je zdravstveno stanje Hancisa i dalje kritično.
Jedna od aktivistkinja iz Beograda kaže da protest ispred ambasade Grčke nije bila samo politička motivacija, već dubok osećaj empatije i solidarnosti. Zaposleni u ambasadi su ubrzo pozvali policiju na okupljene aktiviste, a ta reakcija je za nju bila očekivana.
Pre par godina sam saznala za Prosfigiku i htela sam da ja sama tamo odem. Prosfigika je jedna od preostalih alternativa kapitalizmu jer su ovakve zajednice skoro uvek ugušene, one koje su bazirane na uzajamnoj pomoći i solidarnosti. Teško je izdržati da imaš to u centru glavnog grada gde ljudi posvećuju cele svoje živote i bili su spremni da bukvalno daju svoj život za kolektivizam, kaže ona.
Ova pobeda je pokrenula ponovni talas solidarnosti koji je stigao i do Srbije. U sklopu svog puta do Atine, internacionalni karavan brigadista posetio je i Beograd. Ljudi okupljeni iz različitih zemalja pozvali su na direktnu akciju i povezali borbu u Prosfigiki sa lokalnim problemima njihovih država.
Pridružila sam se brigadi pobede kao gestu međunarodne solidarnosti, prepoznajući da je borba Prosfigike takođe i moja i naša. Slavimo nedavni napredak kampanje, ali takođe razumemo da sada nije vreme za zaustavljanje, rekla je Karla iz Španije, jedna od aktivistkinja.
Atinski kvart nastavlja da predstavlja mesto susreta različitih kultura, iskustava i društvenih praksi, čije postojanje otvara pitanja o mogućnostima alternativnih oblika zajedničkog života, solidarnosti i organizovanja u savremenim urbanim sredinama.
Zajednica Prosfigika je proglasila pobedu u svojoj višemesečnoj borbi protiv iseljenja, ali je kolektiv pozvao međunarodni pokret solidarnosti da ostane na oprezu u slučaju novih skrivenih pokušaja komercijalizacije prostora od strane vlasti.
autorka Lena Ćirić
