Zahvaljujući Obrazovno kulturnoj zajednici Roma “Romanipen” 25 srednjoškolaca romske nacionalnosti konkurisalo je ove godine za učeničke stipendije koje dodeljuje Ministarstvo prosvete. Reč je o đacima koji pohađaju kragujevačke srednje škole, a koji su u prethodnoj godini ostvarili uspeh veći od 3,50.
Ovo udruženje, koje se već godinama bavi problemom obrazovanja Roma, služilo je kao neka vrsta posrednika između institucija, kao što su škole, sekretarijati i Ministarstvo i đaka i roditelje, koji su se ove godine suočili sa izazovom da dokumentaciju moraju da podnesu i u papirnom, ali i u elektronskom obliku. Čitav proces prijave trajao je skoro dva meseca, a započeo je informativnim sastankom u okviru Dana zajednice. To je događaj koji
udruženje “Romanipen” organizuje svaki put kada postoji neka bitna temu o kojoj treba da informiše zajednicu. Ovoga puta su o uslovima konkursa sa roditeljima razgovarale psihološkinja i pedagoška asistentkinja udruženja.
Najveći problem za roditelje je bila elektronska dokumentacija, jer je svaki đak trebalo da otvori poseban profil na sajtu Ministarstva prosvete. Mi smo im unosili lične podatke, podešavali korisnička imena, lozinke, otvarali mejlove za one koji ih nisu imali. Zatim su učenici dobijali QR kod, koji su nosili u škole da bi im sekretari verifikovali profil. Potom bi se vraćali kod nas da unosimo druge potrebne podatke, uverenje o uspehu iz prethodne godine, o mesečnom prihodu po članu porodice, očitanu lična karta. Sva dokumenta smo skenirali i ubacivali u njihov profil, objašnjava Dragana Vuletić, psihološkinja u “Romanipenu”.
Saradnici u udruženju su sa roditeljima komunicirali i gde koji od potrebnih dokumenata mogu da izvade, ali su bili i u konstaktnoj saradnji sa sekretarima škola, kojima su, takođe, pomagali u postupku dobijanja uverenja od Romskog nacionalnog saveta da se radi o deci iz romske populacije.
Problem je nastao jer su se Ministarstvo prosvete i Romski nacionalni savet dogovorili da će te potvrde izdavati samo u elektronskoj formi i da će se one verifikovati u profilima učenika. Međutim, sektetari su tražili da ih deca donesu i u papirnom formatu. U saradnji sa sekretarom medicinske škole došli smo do dodatnih upustava gde ih škole mogu preuzeti, pa smo onda prosleđivali upustva i drugim školama, kako bismo ubrzali proces prijave, kaže sagovornica Res Publike.
Nakon skoro dva meseca posla, kompletirano je i predato 25 prijava, a u “Romanipenu” ističu da su im dolazili i roditelji neromske dece, koji nisu mogli da se snađu, a čuli su od svojih komšija Roma da su uspešno podneli prijavu, pa su i oni dobili pomoć u udruženju. Sličan proces trenutno se sprovodi i sa studentskim stipendijama, ali do sada su im se javila samo dva studenta koji uspunjavaju uslove da se prijave, jer je, navode u udruženju, opšte poznato da mali broj romske dece upisuje fakultete, što je dugogodišnji problem, koji treba sistemski rešiti. Upravo je pitanje obrazovanja, a naročito pomoć u tranzicionom periodu prelaska iz predškolskog u školski uzrast, kao i iz osnovne u srednju školu i kasnije na fakultet, u središnju aktivnosti organizacije “Romanipen” koja u Kragujevcu uspešno radi već 20 godina.
Kao mladi pedagoški asistenti prepoznali smo obrazovanje kao ključni problem, jer pre 20 godina retko koje romsko dete je upisivalo srednju školu. Sada je veliki broj njih završava, a neki se odlučuju i da upišu fakultete. Sama činjenica da su nam se javili roditelji 25 dece da im pomognemo sa stipendijma govori koliko se situacija promenila. Ipak, i dalje postoji problem osipanja dece iz obrazovnog sistema, a najveći razlog za to je siromaštvo i uslovi u kojima ta dece žive, kaže Emina Nikolić jedna od osnivačica “Romanipena”.
Dodatan problem, uslovljen siromaštvom, jeste i nepostojanje podrške unutar porodice, jer pojedini roditelji, po rečima sagovornice Res Publike, još uvek nisu prepoznali značaj obrazovanja. Zbog toga u udruženju postoji grupa za pomoć osnovcima prilikom učenja. Deca svaki dan od 12 do 13:30 dolaze u udruženje gde dobijaju pomoć u izradi domaćih zadataka ili dobiju dodatna pojašnjenja gradiva. Takođe, za osmake se svake godine
organizuje i dan profesionalne orijentacije kada im se pruža pomoć u izboru budućeg zanimanja, a pomaže im se i u popunjavanju lista želja i odlučivanju između različitih afiniteta. U zavisnosti od interesovanja udruženje poziva predstavnike različitih škola koji romskoj deci predstavljaju svoje programe.
Mislim da je nama potrebna instutucionalna podrška, pravila koja treba da se uvedu ne na lokalnom, već na nacionalnom nivou. Često to poredim sa situacijom kada nismo vezivali pojas u autu, a kada su počele novčane kazne, onda svi vezujemo. Možda bi bilo dobro da, umesto da se potvrde za dečiji dodatak i socijalnu pomoć daju na početku školske godine, one izdaju na kraju, jer bi tada znali sa sigurnošću da li je dete dolazilo u školu ili ne. Primetili smo, naime, da deca koja neredovno pohađaju nastavu su uglavnom ona čiji roditelji su korisnici socijalne pomoći, kaže Nikolić.
U takvim slučajevima udruženje poziva Centar za socijalni rad, ali sve se završi na razgovorima i obećanjima, pa je po mišljenju sagovornice Res Publike, potrebno malo više kontrolisati ih, ali i prilagoditi sistem takvim porodicama. Budući da se često dešava da deca napuštaju školu zato što roditelji nemaju primanja i ne mogu da ih izdržavaju, “Romanipen” je ove godine, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, organizovao i niz besplatnih kurseva i obuka profesionalne prekvalifikacije. Od 20 polaznika u prvim mesecima čak njih osam je našlo neko profesionalno angažovanje, a tokom godinu dana svih 20 je na neki način počelo da zarađuje za život.
Iako je ova aktivnost bila deo projekta Ekonomska i socijalna inkluzija Roma i povratnika, koji traje od 2022. godine i finansira je nemačko Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, obrazovanje i zapošljavanje Roma je nešto na čemu “Romanipen” već 20 godina intezivno radi.
Glavne aktivnosti su im savetovanje u cilju zapošljavanja, organizovanje obuka za sticanje kvalifikacija, tutorska podrška tokom školovanja i preprema za polaganje ispita, organizovanje treninga, kao i rad na unapređenju znanja i veština u cilju podrške tokom obrazovanja i pronalaženju zapošljenja.
autorka Violeta Glišić
Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i podršku Vlade Švajcarske putem Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Res Publike i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD, SDC-a, ili Vlade Švajcarske.
