Koliko su se mediji promenili od prve emisije „Iz glave“ do danas i na koji način digitalne komunikacije i satira utiču na informisanje u javnom interesu, bile su neke od tema tribine “Iz glave- trideset godina kasnije: Mediji za zajednicu”. O tome koliko su za medije važni komunikacija sa publikom, odnos poverenja, ali i humor i satira razgovarali su Miroslav Miletić, autor i voditelj kultne radijske emisije ,,Iz glave’’, Ana Mirković, psihološkinja i suosnivačica Instituta za digitalne komunikacije i Viktor Marković, jedan od osnivača i autora Njuz.neta
Za tri decenije koliko je prošlo od kada se na radiju prvu put začulo ono prepoznatljivo ,,Iz glave“, istoimena emisija menjala je svoju formu, autorski izraz i kanale komunikacije sa publikom, ali su vrednosti koje od starta promoviše ostale nepromenjene. Prema rečima Miroslava Miletića, na prvom mestu to je sloboda govora, ali i solidarnost, empatija, ravnopravnost, ljudska prava. Za uspeh i prepoznatljivost emisije ,,Iz glave“ važna je bila i dvosmerna komunikacija sa publikom, jer su i slušaoci učestvovali, uključivali se u radijski program i razgovarali sa voditeljem. Miletić je naglasio da je u odnosu sa publikom ključna reč poverenje i objasnio da je uprkos svim promenama i dalje veoma važno koliko publika oseća bliskost i veruje nekom mediju. On je naveo da je humor, po kom je emisija bila prepoznatljiva, i tada, kao i danas, najveća pretnja po vlast.
Najopasnije je biti humoristička emisija. Ovde danas nije problem da napišete nešto protiv Vučića, da ga u nekom komentaru kao Hanibal Lektor ,,iseckate“, ali je mnogo opasnije po vas ako se sprdate sa njim, jer to je ono što njega i vlast iritira- humor, smeh. Smeh je hrabrost, u stvari, u ovoj zemlji. To je to, to je zadnja linija odbrane, naglasio je Miletić.
Spoj satire i informisanja u javnom interesu i tri decenije kasnije i dalje je aktuelan. To potvrđuje i Viktor Marković jedan od osnivača Njuz neta, portala i podkasta čiji autori kroz ironiju i humor komentarišu društvenu i političku situaciju.
Kada smo počinjali, nismo mogli ni da pretpostavimo da ćemo doći u situaciju da se ljudi, ne samo zabavljaju, već i informišu zahvaljujući sadržaju koji pravimo, niti da će se broj pravih medija i informativnih emisija toliko smanjiti. To utiče na nas i zato se trdimo da biramo teme koje obrađujemo tako da bude najkorisnije, svesni odgovornosti i ozbiljnosti onoga što radimo. Ipak, trudimo se da sebe ne doživljavamo ozbiljno, što nam daje najveću snagu da ostanemo duhoviti, kazao je Marković.
U oklonostima kada je pažnja kratka, a građani zatrpani informacijama i hoće da veruju u spostvene istine, mediji su pred velikim izazovom, istakla je Ana Mirković, psihološkinja. Ona zato smatra da je njihova ključna uloga da se “vrate” publici i slušaju je. Ljudi žele interakciju, da ih neko čuje i razume i mediji moraju da izađu u susret tome, da se otvore za građane i ono šta njima treba. Kako je naglasila, ohrabrujuće je što relevantna istraživanja pokazuju da publika prepoznaje ko su profesionalni mediji i šta je pravo novinarstvo.
Ohrabrenje je to što ljudi traže prave vesti, što mlade generacije donose i veliku znatiželju, što su dovoljno analitični i žele da istražuju dok ne pronađu pravi uzrok za informaciju koja je do njih došla. I onda mi možemo da vidimo u istraživanjima da se najbolje kotiraju baš oni mediji koji su kredibilni i koji ispunjavaju osnovni medijski cilj, a to je da istina dođe do gledalaca, slušalaca ili čitalaca, rekla je Mirković.
Tribinu “Iz glave – 30 godina kasnije“ udruženje Res Publika organizovalo je sa namerom da podseti na popularnost i uticaj koji je ova emisija svojevremeno imala među publikom u Kragujevcu, ali i mnogo šire, kao i da skrene pažnju na važnu ulogu lokalnih medija i istakne njihov značaj za svakodnevni život građana. To su prepoznali i Kragujevčani i Kragujevčanke koji su okupljanje u Klubu kulture Artium iskoristili da postave pitanja i podele svoje utiske i razmišljanja kako o fenomenu “Iz glave”, tako i o aktuelnoj medijskoj situaciji.
