Kol centri iz kojih stranački aktivisti pozivaju svoje pristalice uobičajena su i legalna pojava, ali samo u slučaju kada građani svojom voljom stranci daju kontakt podatke i ukoliko se pozivi svode na podsećanje da mogu da glasaju. Međutim, često su ti centri zapravo logistika za razne nezakonite aktivnosti, pre svega, za kupovinu glasova. O tome kako su građani otkrili jedan takav centar na dan lokalnih izbora u Aranđelovcu i na koji način su pokušali da ometaju njegov rad, za Res Publiku svedoči student koji je učestvovao u tim dešavanjima.
Smatram da je 29. mart bio mikrokozma političkog apsurda u kojem se ova država nalazi. Praćenje izbornog dana deluje kao snimanje akcionog filma ili simulacija neke igrice u serijalu Grand Theft Auto.
Ovako svoje iskustvo iz Aranđelovca slikovito opisuje dvadesetogodišnji mladić, koji je na dan lokalnih izbora u tom gradu svedočio burnim dešavanjima u blizini biračkog mesta broj 1. Ovaj student beogradskog univerziteta, koji radije bira da ostane anoniman (ime i prezime poznato redakciji), kaže da je kao zabrinuti građanin, poput mnogih svojih kolega, tog dana želeo da se postara da izbori prođu što korektnije i sa što manje nepravilnosti. Navodi da je bilo puno onih koji su došli u Aranđelovac da posmatraju izborni proces, neki kao akreditovani posmatrači, a ostali kao građani koji su, kako tvrdi, sa zakonski dozvoljene distance pratili dešavanja. Među njima su, kaže, bili prisutni i pravnici i advokati, koji su primetili neobičan promet vozila sa registarskim oznakama BG, NS, PA… kao i puno ljudi oko balon sale koja nije trebalo da radi tog dana.
U neposrednoj blizini, tj. na samom parkingu ispred balon sale, pronađen je logistički spisak na kojem su bili navedeni veliki troškovi (za gorivo, za vozila, čak i za dovođenje određenih lica) za koje postoji osnovana sumnja da su korišćeni za sprovođenja krivičnih dela protiv izbornog prava. U samim prostorijama balon sale zatečen je veći broj osoba koje su baratale spiskovima čiji je sadržaj nepoznat i koje su vodile telefonske razgovore. Tokom većeg dela dana, birači su bili dovođeni do balon sale, pre i nakon glasanja. Balon salu su takođe posećivala lica koja su učestvovala u intenzivom dovođenju birača na glasanje širom opštine, tvrdi student koji je sa grupom kolega bio u blizini.
On pojašnjava da se pomenuta balon sala nalazi na manje od 100 metara od dvorišta Osnovne škole „Sveti Sava“, u kojoj su smeštena biračka mesta 1 i 2, i tvrdi da je taj objekat služio kao jedan od glavnih „sabirnih centara“ na dan lokalnih izbora u Aranđelovcu.
Da su u blizini biračkog mesta broj 1 primećene brojne neregularnosti potvrđuju i u Crtinoj posmatračkoj misiji, čiji su moblini timovi pratili kako protiče glasanje u svih 10 lokalnih samouprava, u kojima su 29. marta održani izbori.
U blizini BM 1 u Aranđelovcu je tokom celog dana primećivano organizovano okupljanje birača, dovoženje birača koji nisu znali na kojem biračkom mestu treba da glasaju, njihovo upućivanje ka spornom objektu (balon sali u blizini, prim.aut.)… Sve to je ukazivalo na mogućnost da se tamo obavlja kupoprodaja glasova, navodi Jovana Đurbabić, direktorka komunikacija u Crti.
Student koji je bio svedok ovih događaja objašnjava da su vođeni ranijim iskustvima sa lokalnih izbora u Kosjeriću, Zaječaru, Negotinu, Mionici i Sečnju, zaključili da je u pitanju masovno sprovođenje krivičnog dela davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem i navodi čak i konkretan član 156 Krivičnog zakonika.
Za svako krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti postoji zakonska osnova za izvršavanje tzv. „civilnog hapšenja“, pri kojem građani ometaju kretanje lica zatečenog u izvršavanju krivičnog dela. Opkoljivanjem objekta upravo to je sprovedeno. Građani su se okupili ispred jedinog ulaza, a nakon toga napravljen je prsten ljudi oko balon sale kako bi se sprečilo da bilo ko proba da pobegne. Ni u jednom trenutku nije bila ničija namera da se nanese bilo kakva fizička ili materijalna šteta ljudima u balon sali, niti samom objektu. Ovaj slučaj je savršen primer kako se treba ophoditi u takvim situacijama, smatra naš sagovornik koji je učestvovao u pomenutim dešavanjima.
Na brojnim snimcima i fotografijama ovog događaja, koji su brzo preplavili društvene mreže i medije, vidi se da je ispred balon sale u jednom trenutku bio prisutan i veliki broj policajaca. Međutim, naš sagovornik tvrdi da su oni odbili da postupaju po usmenim prijavama građana.
Policija je stigla par minuta nakon što je opkoljena balon sala, prvo inspektori i par policijskih patrola, a nakon desetak minuta i 4-5 marica u kojima su se nalazili pripadnici Interventne jedinice. Inspektori su udaljili građane sa ulaza u balon salu, nakon čega su zahtevali da se pismeno podnese krivična prijava. Odbijali su da uđu i izvrše pregled balon sale i lica koja su bila zatečena unutra, iako su brojni građani podneli usmene prijave. Policija se opredelila da obezbedi prostor oko balon sale i da zabrani pristup građanima, koji su u jednom trenutku bili potpuno udaljeni, kaže dvadesetogodišnjak koji je pratio izbore u Aranđelovcu.
U Crtinoj posmatračkoj misiji navode da je neformalne stranačke štabove moguće prepoznatii, ne samo po “opasnim likovima”, već upravo po tome što ih obezbeđuje policija.
Nemoguće je preceniti štetnost takvog stapanja partije i države, koje uključuje i zloupotrebu policije. Jedna od posledica je i to što nasilje postaje zaštitni znak izbornog dana – nasilje kojim se pokušava ugasiti opravdani gnev građana zbog izbornih mahinacija, napominje Jovana Đurbabić.
Za opisani događaj u Aranđelovcu javnost je vrlo brzo saznala, jer su snimci odmah dospeli u javnost i proširili se po društvenim mrežama. Jedni su navodili da je reč jo stranačkom kol centru, dok su drugi upućivali da je u pitanju logistički centar u kom se odvijaju mnoge nelegalne radnje. Istoga dana otkriven je kol centar u hotelu Đerdap, u Kladovu, u koji je ušla ekipa Televizije N1 i zabeležila prilog o tome. To je bio povod za reakciju potpredsednice Srpske napredne stranke Ane Brnabić, koja je u objavi na mreži X zapitala “šta je problem sa kol centrima” i konstatovala da “svaka ozbiljna stranka, svuda, ima svoje kol centre”.
Da centri iz kojih stranački aktivisti pozivaju svoje pristalice jesu uobičajena i legalna pojava, potvrđuju i u Crti, ali uz napomenu da je pitanje da li se ti centri bave samo time ili su logistika za nezakonite aktivnosti, pre svega za kupovinu glasova, za šta je, kažu, bilo dosta indicija u više izbornih ciklusa.
Ukoliko se preko tzv. kol centra građanima obećava novac u zamenu za glas, to je krivično delo davanja mita. Ili ako se traži dokaz o glasanju, to je još jedno krivično delo – kršenje tajnosti glasanja. Upitan je i način na koje su stranke došle do baza podataka i kako ih kol centri koriste, a one potencijalno sadrže podatke o ličnosti koji bi morali da budu zaštićeni. Da li su operateri u centrima uopšte obučeni kako treba da se odnose prema tim podacima? Da li je stranka preduzela sve odgovarajuće mere kako bi zaštitila lične podatke graðana i da li podatke čuva na bezbednom mestu u skladu sa Zakonom? Posebno je pitanje da li su na zakonit način angažovani ljudi u kol centru ili rade “na crno”, kao i to ko formalno, a ko faktički finansijski pokriva njihovu operaciju, pojašnjava Angela Trajić iz Crtinog pravnog tima.
Ona navodi da se dodatni znak pitanja oko legalnosti kol centara javio tokom prethodnih parlamentarnih izbora, i to s aspekta Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Zahvaljujući angažovanju istraživačkih novinara i građana, utvrđeno je postojanje kol centara koje organizuju nepoznate privatne firme, koje ni na jedan način nisu formalno-pravno povezane sa SNS-om, niti je stranka te kol centre prijavila u finansijskim izveštajima. Takvo organizovanje, kaže ona, liči na zaobilaženje zakona, a da li je reč o još krupnijim finansijskim malverzacijama, trebalo je da ispita tužilaštvo, ali se to nije dogodilo.
Dakle, pozivanje birača na dan izbora je dozvoljeno ukoliko su oni svojom voljom stranci dali kontakt podatke i ukoliko se pozivi svode na podsećanje da mogu da glasaju, bez nagoveštavanja pomenutih krivičnih dela ili bilo kakvih poruka koje bi mogle da se tumače kao pritisak na birače. Podsetiću vas da je Crta na lokalnim izborima održanim u novembru bila izložena beskonačnim pozivima iz nekog kol centra, s ciljem da se blokira broj telefona preko kojeg je Posmatračka misija trebalo da prima informacije od građana o uočenim izbornim nepravilnostima, tj. kršenjima njihovih biračkih prava, navodi Trajić.
Na pitanje kakav mehanizam preostaje građanima koji uoče moguće kršenje zakona, u situaciji kada policija ne reaguje na pozive onih koji prijavljuju sumnje u nepravilnosti, iz Crte poručuju da im ostaje javnost kao saveznik.
Važno je da se ukazuje na te pojave, da se šire informacije o njima jer je to i podsticaj da se mobiliše sve veći broj birača koji nisu u shemama izborne korupcije. To, naravno, ne znači da treba da odustanemo od zahteva prema institucijama da zaštite zakone koliko god se u datom trenutku to činilo uzaludnim. Važno je da se makar “registruju” prijave – za budućnost. Ne smemo da zaboravimo zašto se borimo i čemu bi jednog dana institucije zaista trebalo da služe, ističe Jovana Đurbabić.
Sudeći prema rečima studenta koji je tokom lokalnih izbora bio u Aranđelovcu, od angažovanja građana spremnih da se izbornim nepravilnostima suprotstave, zavisiće i njihov ishod.
Što nas je više, što smo bolje organizovani, to je lakše stati ovim nepravilnostima na crtu i pokazati da ne postoji ta količina novca, ta količina ucenjenih birača, koja može da se suprotstavi pametnom i organizovanom građanstvu.
Indikativno je da ovaj dvadesetogodišnjak navodi da je za praćenje izbornog procesa neophodno poznavati, pre svega, krivična dela protiv izbornih prava, koja su detaljno opisana u Krivičnom zakoniku, a nakon toga, poželjno je, kaže, znati i ostale zakonske odredbe i pravila o sprovođenju izbora.
autorka Bojana Vlajović Savić
