Udruženje za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti Ekomar ovog novembra proslavlja 10 godina postojanja. Njihov rad obeležila je konstantna borba za unapređenje kvaliteta voda, očuvanje prirodnih lokaliteta kao što su Gružansko, Šumaričko i Bubanjsko jezero, ali i edukacije i radionice o značaju zaštite životne sredine i unapređenje javnih politika i transparetnosti rada lokalne samouprave.
Za razliku od drugih ekoloških organizacija koji se pretežno bave aktivističkim stvarima, odnosno organizovanjem raznih akcija, bilo da su to edukativne radionice ili akcije čišćenja i uređenja određenih prostora, mi se bavimo javnim zagovaranjem i to je ono što nas razlikuje od drugih. Taj trend je počeo 2016. godine sa pojavom mini hidroelektrana. To je bio prelomni momenat da organizacije koje su se do tada bavile lepim ekološkim temama, preusmere svoje kapacitete na izmenu javnih politika i praćenje kako naše zakonodavstvo uređuje životnu sredinu o kojoj toliko brinemo, kaže Marija Simić Savić iz udruženja Ekomar.
Ona ističe da, iako je institucionalna borba duga i zahteva mnogo birokratije, može da bude uspešna ukoliko organizacije znaju kada da reaguju, u kom trenutku se uključuju u proces donošenja odluka, koje institucije su nadležne i od kojih mogu da traže informacije. Takođe, danas postoje organizacije koje lokalnim udruženjima pružaju pravnu pomoć i podršku, pa je insitucionalna borba uspešnija nego ranije.
Udruženje Ekomar se, pre svega, bavilo zagađenjem voda i ponosni su na to što su svojom borbom uspeli da skrenu pažnju na problem akumulacije Gruža. Trenutno se čeka usvajanje novog prostornog plana, ali aktivnosti koje su preduzele opštine Knić i Kragujevac, kao i nadležno ministarstvo, pokazuju da možemo očekivati konkretna rešenja.
Kada bi se i građani uključili u institucionalnu borbu, ona bi bila mnogo lakša, ali oni su neaktivni jer nemaju poverenja u institucije. Misle da se njihovo mišljene neći uvažiti, pa onda i ne pokušavaju. Druga stvar je što ne znaju šta će taj dokument da znači za njih lično. Uključuju se u borbu tek onda kada ih nešto pogađa, kada im je ulica raskopana ili je pukla vodovodna cev. Strategije i planovi su za njih nešto apstrakno i ne shvataju da će im ti dokumenti urediti život u narednih deset godina. I upravo je tu naša uloga kao organizacija civilnog sektora da im taj proces pojasnimo, kaže ova ekološka aktivistkinja.
Trenutno najaktuelniji problem litijuma je, po njenim rečima, pokazao da građani moraju da idu u proteste i blokade onda kada ne mogu institucionalno da se bore. Svi prostorni planovi i dokumenta vezana za kopanje litijuma su doneta skriveno od očiju javnosti još pre više od deset godina. Potpuno je sigurno da su i oni prošli javne rasprave, ali ni građani, ni aktivisti nisu tada reagovali, pa je sada preostalo da se protiv litijuma bore na ulici.
Generalno gledano situacija u ekološkom pokretu je danas mnogo teža nego što je ranije bila. Postoji veliki broj organizacija, ali su i teme kojima se bave ozbiljnije, a gore je i okruženje u kojima rade, pa je teže doći do rezultata nego ranije. Sa jedne strane, drugačije je i političko i društveno uređenje, a sa druge, zagazili smo u neke dublje teme, koji više zadiru u oblasti privrede i ekonomije, pa smo i više u sukobu sa tim granama, kaže sagovornica Res Publike.
Ono u čemu vidi pomak jesu nove, mlade generacije koje imaju razvijenu ekološku svest i već u predškolskom uzrastu vode računa o tome gde bacaju đubre, šta je dobro za prirodu, a šta ne. Međutim, ta svest počinje da se gubi oko tinejdžerskog doba i mladi počinju da razvijaju negativne navike koje su karakteristične za naše društvo.
Ako prođete pored bilo koje ribolovne vode, tamo gde je najviše ribolovaca, najveće je i zagađenje, kao recimo na Gružanskom jezeru. Organizovali smo akciju čišćenja jezera i niko od njih se nije priključio, iako tu pecaju svaki dan. Tako da, što se tiče ekološke svesti naših sugrađana, ne mislim da se mnogo šta promenilo. Napredovalo se samo u smislu da se o tome više priča, ali ta svest neće postojati dok se ne uvede konkretna državna politika, koja će da uredi tu oblast, kaže Marija Simić Savić.
Ona ne smatra da to nužno mora da bude kaznena politika, iako se ona kod nas uvek pokazala kao vrlo efikasna, već i obezbeđivanje adekvatnih uslova zbog kojih će građani da razviju ekološku svest.
Kada bi bilo dovoljno kontejnera, koji bi se redovno praznili, ukoliko bi građani imali uvid šta se zaista dešava sa otpadom koji recikliraju, na koji način se on odlaže i kasnije obrađuje, to bi dovelo do određenih promena. Sa druge strane, slike sa naših jezera i reka demantuju moj optimizam. Imamo Bubanjsko jezero koje je u potpunosti zapušteno. Najavljena je izgradnja sportsko rekreativnog kompleksa, ali, iako je organizovana javna rasprava o proceni uticaja na životnu sredinu, mi i dalje ne znamo ni kako taj projekat izgleda, ko je nosilac, ni šta će se na jezeru graditi, kaže naša sagovornica.
Situacija nije ništa bolja ni sa Šumaričkim jezerom u koje se uliva kanalizacija iz obližnjih objekata, dok akumulacija Gruža ove godine nije imala problem sa cvetanjem. Tome su, po rečima naše sagovornice, isključivo pogodovali vremenski uslovi, ali situacija sa objektima na obali i dalje nije rešena. Oko 90% obale je prekriveno poljoprivrednim zemljištem i vikendicama. Kragujevac je tokom leta imao problem i sa vodom za piće koji, po rečima ove aktivistkinje, nije dobro iskomuniciran sa građanima.
Po Zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja dobili smo rezultate analiza pijaće vode za mesec avgust, kada je situacija bila najgora i utvrdili smo da su neki parametri bili mnogo veći od dozvoljenih. Međutim, mišljenje Instituta je bilo da je voda bezbedna za korišćenje. Građani su, opet, kada odvrnu slavine videli da je ona žute ili braon boje i bili su zbunjeni izjavama nadležnih. U situaciji kada je bila onakva suša i kada znamo da nam je vodovodna mreža stara decenijama, to smo mogli i da očekujemo. Ali odgovornost da li će piti vodu ili ne, ne može da bude na građanima, već na nadležnim institucijama, koje su morale jasno da se izjasne o tome.
Ovakva situacija sa vodama u Kragujevcu, prema rečima sagovornice Res Publike, ne treba da nas čudi, budući da se u sve reke na teritoriji grada izliva fekalna kanalizacija i da su sve u potpunosti zagađene. Zbog toga je pravi trenutak da se probudimo, da u nekom trenutku u budućnosti ne bi došli u situaciju da nam bude ugroženo vodosnabdevanje.
autorka Violeta Glišić
Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i podršku Vlade Švajcarske putem Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Res Publike i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD, SDC-a, ili Vlade Švajcarske.
