Evropska unija je međunarodna organizacija koju čini 27 država, kroz koju ostvaruju zajedničke ciljeve kao što su uravnotežen privredni i društveni razvoj, visoka stopa zaposlenosti, zaštita prava i interesa građana. Nastala je potpisivanjem Ugovora o Evropskoj uniji u Mastrihtu 1992. godine.
EU ima sedam institucija, devet tela i više od 30 decentralizovanih agencija, ali četiri najvažnije institucije koje donose odluke su Evropski parlament, Evropski savet, Savet Evropske unije i Evropska komisija.
Evropski parlament predstavlja građane država članica EU. Neka od osnovnih ovlašćenja ove institucije su: razmatranje predloga Evropske komisije, učestvovanje u donošenju propisa putem postupka saodlučivanja sa Savetom EU, imenovanje i razrešenje članova Evropske komisije, pravo upita u vezi sa radom Komisije i Saveta EU, podela ovlašćenja u donošenju godišnjeg budžeta i nadzor nad njegovom primenom zajedno sa Savetom EU.
Sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu, a zasedanja se održavaju i u Briselu.
Članovi parlamenta se biraju direktno na svakih pet godina. Ima ukupno 720 parlamentaraca, a broj onih koji se biraju u svakoj zemlji srazmeran je udelu stanovnika te zemlje u ukupnom broju stanovnika EU. Poslanici se u EP grupišu zavisno od programske ili ideološke bliskosti, a ne nacionalne pripadnosti.
Ova institucija ima svoje stalne izvestioce ili rapporteur zadužene da budu „oči i uši“ Evropskog parlamenta kada je reč o situaciji u zemlji kandidatu kao što je Srbija. Njihov zadatak je da prate napredak države u sprovođenju reformi i o tome pišu Godišnji izveštaj, na osnovu kog Evropski parlament usvaja rezolucije. One nisu pravno obavezujuće, ali nose veliku političku težinu i utiču na odluke o otvaranju ili zatvaranju pregovaračkih poglavlja. Izvestilac redovno posećuje Srbiju, sastaje sa predstavnicima vlasti, opozicije, civilnog društva i medija kako bi stekao objektivnu sliku stanja na terenu.
U periodu od 2014. u dva mandata ovaj posao su obavljali članovi Evropske narodne partije EPP (grupacije kojoj pripada i Srpska napredna stranka), najpre Dejvid Mekalister, a potom Vladimir Bilčik. Od 2024. ovu dužnost obajvlja Tonino Picula iz grupacije Socijalista i demokrata S&D.
Javnosti u Srbiji prepoznatljivi su još neki evroparalamentarci, posebno oni koji zauzimaju kritičniji stav prema stanju demokratije u Srbiji. Među njima su iz grupe S&D Austrijanac Andreas Šider, koji je postao veoma poznat široj javnosti nakon decembarskih izbora 2023. godine, kada je kao posmatrač ukazivao na brojne nepravilnosti. Iz grupacije Zeleni / Evropski slobodni savez (Greens/EFA) najglasniji kritičari po pitanjima ekologije, korupcije i ljudskih prava su poslanici Viola fon Kramon i Vladimir Prebilič, dok je jedna je od najaktivnijih evroposlanica kada je reč o Zapadnom Balkanu Irena Joveva iz Obnovimo Evropu (Renew Europe) – Liberali koja srpske vlasti kritikuje sa pozicije liberalnih evropskih vrednosti i insistiranja na slobodi govora.
Evropski savet u pravnom smislu nije telo EU, već sastanak na najvišem nivou u kojem učestvuju predsednici ili premijeri država članica. Oni se sastaju najmanje dva puta godišnje kako bi razmotrili ključna pitanja od interesa za spoljnu, bezbednosnu i unutrašnju politiku EU, a zaključci se potom objavljuju u vidu saopštenja i imaju ulogu smernica za rad institucija EU.
* Evropski savet ne treba mešati sa Savetom Evrope koji je sveevropska međunarodna organizacija osnovana 1949. godine sa ciljem da podstiče demokratiju, poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava i čiji je Srbija član od 2003 godine.
Savet Evropske unije (ili Savet ministara) je najvažnije telo EU, koje ima zakonodavne i izvršne nadležnosti. Savet EU čini po jedan ministar iz svake članice, u zavisnosti od oblasti koja se nalazi na dnevnom redu. Nadležan je za donošenje odluka radi ostvarivanja ciljeva EU, donošenje propisa, usaglašavanje ekonomskih politika država članica itd. Zemlje koje predsedavaju savetom se smenjuju na svakih šest meseci, a ovaj sistem rotacija omogućava svakoj članici da direktno utiče na agendu i prioritete Evropske unije. Od jula do kraja 2025. predsedavajuća je bila Danska, u prvoj polovini 2026. je Kipar, a nakon toga predsedavanje preuzima Irska. Izuzetak je Savet za spoljne poslove koji ima predsedavajućeg – Visokog predstavnika za spoljnu i politiku bezbednosti. Od decembra 2024. ovu fnkuciju obavlja bivša estonska premijerka iz liberalne grupe (Renew Europe) Kaja Kalas. Pre nje su od 2009. ovaj posao obavljali pre nje su to bili Ketrin Ešton, Federika Mogerini i Žozep Borelj, čija su imana dobro poznata srpskoj javnosti.
Evropska komisija je najvažnija izvršna institucija EU. Ima ovlašćenja da pokreće inicijative, da priprema odluke Saveta EU i da ih sprovodi po usvajanju, da nadzire primenu odluka i drugih propisa na teritoriji država članica. Čini je 27 članova, po jedan iz svake članice, a njihovi resori su: saobraćaj i energetika; konkurencija; poljoprivreda, seoski razvoj i vodoprivreda; privreda i informatičko društvo; unutrašnje tržište, poreska politika i carinska unija; istraživanje; ekonomska i monetarna pitanja; razvoj i humanitarna pomoć; spoljni poslovi; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; budžet; pravosuđe i unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja i proširenje.
Ko je za koje područje nadležan određuje predsednik, odnosno predsednica Komisije koja se često opisuje kao najmoćnija figura u EU. Od 2019. ovu funkciju obalja Ursula fon der Lajen, čiji drugi mandat traje do 2029. Ona jeprva žena u istoriji na čelu ove institucije, a pre ove obavljala je važne državne funkcije u Nemačkoj, uključujući poziciju ministarke odbrane. Članica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i grupacije Evropske narodne partije.
Za razliku od nekih prethodnika, ona održava intenzivnu direktnu komunikaciju sa vrhom vlasti u Srbiji, često posećuje Beograd i dobro je poznata domaćoj javnosti. Još jedno ime sve više je prepoznaljivo u Srbiji i to zbog važne funkcije koju obavlja i stava da proces pristupanja naše zemlje mora biti zasnovan na zaslugama (merit-based), kao i na insistiranju na reformama u vladavini prava, slobodi medija i nezavisnosti pravosuđa. Reč je o komesarki za proširenje i susedstvo, slovenačkoj diplomatkinji Marti Kos. Ona je na ovu funkciju stupila decembra 2024. godine, u okviru drugog mandata Evropske komisije pod vođstvom Ursule fon der Lajen i na tom mestu je nasledila mađarskog diplomatu Olivera Varhejija.
Ovaj sadržaj je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“ i izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove Evropske unije.
