Veći uticaj građana na lokalni budžet: teška, ali ne i nemoguća misija

Iako je odluka o budžetu najvažnija za funkcionisanje jedne lokalne samouprave, javne rasprave koje prethode njenom usvajanju obično protiču bez većeg angažovanja građana. Rezultati istraživanja Res Publike pokazuju da je u Kragujevcu broj predloga koji stižu na adresu gradske uprave na nivou statističke greške. Iako plaćanjem poreza pune čak 75 odsto zajedniče gradske kase vredne preko 12 milijardi dinara, u 2025. tek nekolicina građana i aktivista pokušala je da svojim predlozima utiče na izdvajanje novca za ekologiju i rešavanje komunalnih problema.

U isto vreme, čak 10 odsto građana Bečeja učestvovalo je u biranju projekata u vrednostti od 100 miliona dianara koji će se finansirati iz budžeta ove opštine na jugu Bačke. Model participativnog budžetiranja, odnosno učešća građana u raspodeli javnog novca, pokrenut je pre jedne decenije na inicijativu Bečejskog udruženja mladih (BUM). Zabrinjavajući rezultati ankete koja je ukazivala da više od poovine ispitanika ne zna da ima pravo na uvid u budžet, bili su alarm i povod da ovo udruženje krene u intenzivniju kampanju otvaranja budžeta prema građanima.

U prvim godinama akcenat je bio na anketiranju stanovnika Bečeja o njihovim prioritetima i dostavljanje podataka kabinetu gradonačelnika i odeljenju za finansije. Nakon nekoliko godina prakse i stalnog unapređenja, proces počinje informisanjem o učinku iz prethodne godine i prikupljanjem predloga za narednu, koje Bečejci mogu da se šalju online, preko posebne  internet stranice razvijene u te svrhe, ili da ih donose lično u svoje mesne zajednice.

U svakoj mesnoj zajednici organizujemo okrugle stolove o budžetu, koje mi moderiramo. U njima učestvuje predsednik opštine, načelnici odeljenja za finansije, privredu, urbanizam, većnici, direktori javnih preduzeća, zavisi šta su goruće teme, kao i građani. Diskusija ume da bude žustra i dinamična i u proseku traje oko dva sata. Nakon ovih sastanaka, a na osnovu pristiglih predloga građana, kreiramo glasačke listiće za svaku mesnu zajednicu na srpskom i mađarskom jeziku.  Zatim organizujemo izborni vikend, kada svi građani mogu da glasaju za tri prioriteta u svojoj mesnoj zajednici, objašnjava ovaj proces predsednik udruženja BUM Aleksandar Đekić.

 

Nakon prezentacije izbornih rezultata, sledi uključivanje izabranih predloga u nacrt budžeta, a inicijalni dogovor sa opštinom je da polovina sredstava namenjena za investicije bude raspoređena kroz ovaj projekat, što je oko 100 miliona dinara. To pokazuje da je za ovakav oblik neposredne demokratije neophodno da vlast bude zainteresovana za saradnju i da aktivno učestvuje u ovom procesu.

Zahvaljujući tome, opština Bečej je dva puta bila proglašena za najtransparentniju lokalnu samoupravu u Srbiji, a prvi smo uveli i “građansku stolicu”. Reč je o mehanizmu koji građanima omogućava da se tokom skupštinske sednice obrate odbornicima u vezi sa konkretnom tačkom dnevnog reda, naravno, bez prava glasa, ističe Đekić.

Na debate u mesnim zajednicama sugrađani sada dolaze spremni, sa vrlo jasnim i konkretnim pitanjima vezanim za budžet i budžetske prioritete. Poseban napredak se vidi u odnosu na prve godine kada su vođenje apstraktne diskusije o projektima koji višestruko prevazilaze ceo budžet opštine i nisu izvodljivi. Sada se u mesnim zajednicama formiraju grupe koji lobiraju kod svojih sugrađana da glasaju da određene predloge.

Kako u Bečeju postoji samo osam mesnih zajednica, dok ih u Kragujevcu ima skoro 80, organizovanje okruglih stolova uz prisustvo lokalnih zvaničnika bio bi izazovniji, ali ne i nemoguć poduhvat. Četvrti po veličini grad u Srbiji mogao bi da uči i iz iskustva gradova i opština u regionu, kao što je Mostar u kom se od 2021. godine organizuju građanske skupštine. Model nije striktno vezan za javne rasprave o budžetu, već se svake godine odredi jedna ključna tema, koja je od značaja za stanovnike Mostara, ali je zanimljiv zbog načina na koji se obezbeđuje reprezentativnost ovog specifičnog građanskog foruma.

Ovaj projekat je započela kancelarija Saveta Evrope, zbog toga što u najvećem gradu Hercegovine 12 godina nije bilo lokalnih izbora, pa tako ni Gradskog veća, ni gradonačelnika, a problemi su se nagomilavali. Posle anketa koje su sproveli među građanima, predstavnici Saveta Evrope, u dogovoru sa novoizabranom gradskom vlašću, za temu prve građanske skupštine izabrali su komunalne probleme u gradu. Kako objašnjava Bojan Spasojević, jedan od ljudi angažovanih na ovom projektu, u tom trenutku to je bila bila goruća tema, pošto komunalna preduzeća nisu funkcionisala. Kada je određena tema, počelo je biranje članova Skupštine, tako sto su nasumično odabranim domaćinstvima širom grada poslata pozivna pisma. Osobe starije od 16 godina mogle su da se prijave telefonom, elektronski ili na neki drugi način. Zainteresovani građani su dalje popunjavali upitnik, kako bi na osnovu njihovih odgovora i raznih demografskih kriterijuma (pol, starost, nivo obrazovanja, gradsko područje, ekonomski kriterijum i etnička pripadnost) bili izabrani reprezentativni kandidati. Ukupno pet hiljada pisama je dostavljeno na različite adrese, a 40 građana i građanki Mostara izabrano je za članove prve Skupštine. Oni su “zasedali” tokom četiri vikenda i dobili širok spektar informacija od strane akademika, istraživača, ljudi koji su imali direktna iskustva sa komunalnim temama, a zatim su učili i diskutovali o tom problemu.

Skupština je iznedrila 32 predloga, od kojih je nekih 75 procenata uspešno primenjeno. Jedan od značajnih rezultata prve Skupštine bilo je i ujedinjenje komunalnih preduzeća, objašnjava Spasojević.

On dodaje da je veliki procenat usvojenih i primenjenih preporuka proizašao iz činjenice da se radilo o gorućim problemima u gradu i da bi ih novo rukovodstvo svakako rešilo, aliih je Skupština pogurala i naterala da im se više posvete.

Političari vole deliberativni proces zato što mogu da se slikaju sa ostvarenim rezultatima, a vole ga i zato što preporuke nisu obavezujuće. Međutim, ne vole kada za to treba da izdvoje novac iz budžeta, a bez koga nema ni rezultata, ističe Spasojević.

Imajući u vidu da Kragujevac ima mnogo više stanovnika od Bečeja i Mostara i veliki broj mesnih zajednica u gradskom i seoskom području, prema analizi Res Publike primereniji bi bio hibridni model deliberativnog učešća građana u donošenju odluka o investicionim projektima koji se finansiraju iz lokalnog budžeta.

Ključni elementi koncepta koji predlaže udruženje Res Publika su informisanje Kragujevčana i Kragujevčanki i njihovo uključivanje koje podrazumeva odnos saradnje i više uvažavanja za njihove stavove i potrebe. U prvoj fazi neophodno je obezbediti da informacije stignu do što više stanovnika svih generacija i u svim delovima grada, a nakon toga trebalo bi da usledi faza prikupljanja predloga, koja mora biti pristupačna, fer, inkluzivna i transparentna. Predlozi koje podnesu onlajn ili ubacivanjem u kutije u mesnim zajednicama ili gradskoj upravi treba da prođu predselekciju i evaluaciju, nakon čega o njima odlučuje građanska skupština od 30 do 50 članova – građana i građanki izabranih nasumično, ali uz uvažavanje demografske raznolikosti. O predlozima, odnosno projektima koji dobiju najviše glasova na ovom forumu, u narednoj fazi procesa, izjašnjavaju se svi punoletni Kragujevčani i Kragujevčanke. Glasanje se organizuje preko interneta i u mesnim zajednicama, a projekti sa najvećom podrškom ulaze u predlog odluke o budžetu za narednu godinu. Poslednja, ali veoma važna etapa je praćenje i izveštavanje. Ova faza je ključna za uspostavljanje poverenja, osiguravanje dalje motivacije građana da se uključe u procese odlučivanja i podizanje odgovornosti lokalne samouprave.

Ovaj tekst je deo projekta “Za budžet po meri građana” koji Res Publika sprovodi u okviru projekta Pokretači civilnog društva na Zapadnom Balkanu za reformisanu javnu upravu WeBER 3.0.  WeBER 3.0 implementiraju mreža Think for Europe-ТЕN i Centar za istraživanje javne uprave- KDZ. Organizacija Res Publika je jedan od korisnika grantova WeBER 3.0 koje dodeljuje Centar za evropske politike – CEP u okviru programa grantova za lokalno angažovanje građana 2024/2025 u Srbiji. WeBER 3.0 finansiraju Evropska unija i Austrijska razvojna agencija – ADA.