Rezultati projekta predstavljeni javnosti, javna rasprava do subote u podne
Udruženje građana „Pridruži se“ u završnici projekta ”Zaštita slatkovodnih ekosistema u dolini Velike Morave” javnosti je predstavilo rezultate višemesečnih istraživanja terena, ali i politika, kao i obavljenu analizu.
Obilazak terena – ovoga puta na deset lokacija u dolini Velike Morave, dokumentovali smo i video materijal prikazali na fejsbuk i instagram stranici, kako bi što više ljudi videlo predele Velike Morave, njene lepote, ali i ono što tu lepotu ugrožava. Polučasovni film prikazali smo i na javnom skupu kome je prisustvovao veliki broj Paraćinaca, a među govornicima je bio i naš gost iz Кragujevca, prof. dr Vladica Simić, redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Кragujevcu- rekla je na konferenciji za medije Aleksandra Paunović, zastupnica ovog udruženja.
Кroz terensko istraživanje i analizu politika identifikovani su sledeći problemi:
– upravljanje otpadom – deponovanje otpada na nesanitarnim deponijama u Paraćinu i Varvarinu, kao i veliki broj divljih deponija uz samu obalu Velike Morave
– upravljanje otpadnim vodama
– eksploatacija šljunka
O stanju Velike Morave kad je reč o zagađenju otpadnim vodama možda najbolje govore merenja na mestu izliva otpadnih voda iz paraćinskog sistema za prečišćavanje otpadnih voda iz oktobra 2024. godine. Naime, merenja se vrše tako što se uzorkuje voda na određenom rastojanju uzvodno i nizvodno od mesta izliva prečišćene otpadne vode. Ono što ovo merenje čini posebnim je činjenica da je posle uzorkovanja utvrđeno da je i jedan i drugi uzorak bio zagađen streptokokama fekalnog porekla do te mere da nisu bili ispunjeni uslovi za funkcionisanje ekosistema, život i zaštitu riba (ciprinida) kao i da se vode ne mogu koristiti za snabdevanje vodom za piće uz prethodni tretman filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode). Odnosno u tom trenutku, prečišćena voda iz lagune gradskog kolektora koja se ulivala u Veliku Moravu bila je ispravnija od vode same reke. Mere koje je dugoročno neophodno preduzeti su jasne – potrebno je u svim opštinama izgraditi kanalizacione sisteme i sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, istakla je Paunović.
Najveće interesovanje javnosti izazvao je deo istraživanja koji se odnosi na eksploataciju šljunka. Pokazano je da se eksploatacijom šljunka u rečnom toku uništavaju staništa, ubrzava reka i pada nivo podzemnih voda što štetno deluje na prirodu. Međutim i ovakva eksploatacija može biti neophodna na primer u cilju smanjenja rizika od poplava ili zbog zaštite od erozije.
JVP „Srbijavode“ prilikom izdavanja vodnih uslova naglašavaju da se investitor mora obratiti nadležnom organu kako bi pribavio Studiju procena uticaja na životnu sredinu ili mišljenje da takva studija nije potrebna. U slučaju površinskih kopova koji zahvataju manje od 10 hektara, što je opis skoro svih trenutnih operacija vađenja šljunka u blizini reke, propisi kažu da Studija nije obavezna, ali se može pribavljati ukoliko to kao potrebno oceni nadležni organ. Nadležni organ u ovom slučaju je lokalna samouprava, pa se investitori prema navedenom moraju obratiti nadležnom organu lokalne samouprave sa zahtevom da im se da mišljenje da studija nije potrebna kako bi ispunili date uslove.
Naša preporuka koju ćemo uputiti svim lokalnim samouravama je da se donese skupštinski zaključak po kome će se zahtevati da nadležni organi lokalne samouprave u ovakvim slučajevim izdaju mišljenje da je izrada Studije neophodna, posebno imajući u vidu i novu okolnost posle 2020. godine o proglašenju „ekološkog područje Gornje Pomoravlje“, kako se navodi u novim vodnim uslovima JVP „Srbijavoda“. Кad je reč o eksploataciji šljunka u „kopnu“ potrebno je onemogućiti eksploataciju kojom se uništava poljoprivredno zemljište kako bi na kraju rezultat bio niz plitkih jama koje brzo postaju divlje deponije. Кopanje šljunka na ovakvim lokacijama u startu bi trebala da ima za cilj stvaranje održivih jezera – dovoljne površine i dubine, koja će moći da budu korišćena i za potrebe zaštite prirode, ali i kao centri rekreacije i turizma i po okončanju eksploatacije šljunka, kaže zastupnica udruženja.
Javna rasprava o preporučenim merama traje do subote 30. avgusta u podne, do kada će na ovom linku biti moguće ostavljanje komentara i predloga građana.
Iz udruženja ističu da će sve preporuke poslati donosiocima odluka i da će i po završetku projekta nastaviti da prate stanje u dolini Velike Morave.
Projekat „Zaštita slatkovodnih ekosistema u dolini Velike Morave“ realizuje se u okviru programa „Akcije Srbije u oblasti životne sredine, prirode i klime – bezbedna priroda i klima“ koji finansira Evropska unija.
