Ako umetnost nije društveno–angažovana, onda i ne odgovara vremenu u kom je nastala jer ga ne beleži. Ako rok muzika, pored ritma, ne uključuje i društvenu kritiku, onda i nije autentični rok. Tako je i u svetu, i u regionu i kod nas, a najbrojnija publika roka su definitivno bili i ostali mladi, koji te poruke prenose.
Pametni mladi, svi u blokadi
Svako selo i svaki grad.
Opcija nije odustati sada
Svi do kraja, dok ne svane dan.
Ovim su stihovima Goblini, jedan od autentičnih pank-rok bendova koji opstaje od devedesetih, pre oko godinu dana odgovorili na aktuelnu situaciju u srpskom društvu. Pesma ,,Idemo do kraja’’ objavljena je u jeku studentskih protesta, a spot su uradili studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koji su i započeli višemesečne blokade visokoškolskih ustanova u Srbiji. Nešto raniji hit „Ti si taj“ ili starija pesma „Ima nas“, koja se po promociji preko potrebne aktivističke solidarnosti idealno uklapa u današnje društvene akcije, čine nezaobilazni deo “audio-podloge ulice’’, bilo sa mobilnog razglasa ili u slušalicama androida. Poruke koje šalju kroz svoju muziku, ali i nedvosmislene izjave članova grupe, dovele su i do zabrane učestvovanja na Gitarijadi u Zaječaru prošle godine, u jeku studentsko-građanskih protesta, kada su se mnoge kolege solidarisale sa njima i otkazale nastup na toj manifestaciji.
Frontmen Goblina Branko Golubović Golub u izjavi za Res Publiku kaže da je pank rok, kao jedan od ogranaka rokenrola poznat upravo po društvenoj angažovanosti.
Ja mislim da su Goblini, kao jedan od bendova koji se smatraju pank rok bendom, to pokazali tokom cele svoje karijere, duge 34 godine. Nikad nismo ćutali i uvek smo se bavili temama i problemima koji nas okružuju kao društvo i kao pojedince. Ono što mi koristimo i dan-danas su ti angažovani tekstovi, koji dopiru, ne samo do mladih ljudi, nego generalno do naše publike, iz prostog razloga što se bavimo temama koje dodiruju i nas i sve te ljude.
Golubović koji je trenutno angažovan u humanitarnoj međunarodnoj organizaciji, u misiji na Bliskom Istoku, pojašnjava da su Goblini kao bend poznati po tome što umeju da slušaju i pričaju sa ljudima. Kaže da stalno pokušavaju da analiziraju njihove probleme, koji su u mnogo slučajeva zajednički, jer ono što muči njihovu publiku, muči i njih i onda te stvari prenose u tekstove svojih pesama.
Večito smo zbog toga nagrabali, tamo 90-ih smo bili zabranjivani, a evo i sada, kada jednostavno bend svira u Srbiji bukvalno par koncerata godišnje. Od prošle godine nemoguće je dobiti nastup na festivalima u Srbiji, ni na jedan nismo pozvani, tako da ne možemo da sviramo u većini krugova koji su aktivni. To je ta situacija, ali opet, mi ne možemo da pobegnemo od samih sebe, to smo mi i ljudi ne bi ništa drugo očekivali od nas. Podržavamo mlade, ljude koji misle svojom glavom i koji pokušavaju da od ove zemlje naprave nešto bolje, da bi sutra ti neki klinci imali svoju budućnost u ovoj zemlji, zaključuje Branko Golubović Golub.
Angažovan kao muzičar, pisac i aktivista, Marko Šelić Marčelo od početka karijere imao je pesnički hip-hop odgovor na aktuelnu situaciju u društvu. Pesma “Kuća na promaji” ili “Vatra u mraku”, koju je nakon tragedije u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar napravio zajedno sa Markom Stojanovićem Luisom, neke su od najpoznatijih. Marčelo za “Res Publiku” kaže da angažovana muzika, kao i čitava popularna kultura, igra dvostruko važnu ulogu.
U takozvanim formativnim godinama utiče na oblikovanje osobe, a kasnije je tu za servis i održavanje pogleda na svet. Ona to, međutim, ne čini tako što nas uljuljkuje u već poznato i prihvaćeno. Konstantno preispitujući stara pitanja dok paralelno postavlja nova, širi nam vidik. Ovo je posebno značajno dok smo klinci i tek otkrivamo šta svet jeste, šta nije – i šta bi mogao da bude. Popularna kultura otud je za mene ravnopravni treći stub, zajedno s onim što ponesemo iz kuće i iz škole.
Marčelo navodi da je u tom smislu, svaka muzika angažovana, čak i ona kičerska, jer ,,u najmanju ruku’’, utiče na estetsko rasuđivanje, a kako kaže, počesto i na celi svetonazor.
Danas, ta uloga je ista kakva je i bila, naprosto zato što su nam autori koje volimo uvek i rol-modeli, bar u nekoj meri – ne zato što smo zaluđeni fanovi, nego zato što su to glasovi kojima verujemo, kadri da nas nateraju da se zamislimo, ističe ovaj muzičar.
Društveno-angažovana umetnost, a posebno popularna muzika ima tradiciju i prisutna je u Srbiji, pre svega, zbog otvorenosti ka zapadnim trendovima još iz vremena SFRJ (Socijalističke federativne republike Jugoslavije). Glavnu reč definitivno su vodili autori koji su osećali potrebu i imali hrabrost da predstave poruku.
Za ove prostore je svakako jedan od najboljih primera muzički projekat „Rimtutituki“ (žargonski odgovor na ratnu politiku vlasti) koji se 1992. okupio od članova bendova EKV, Orgazam i Partibrejkersi na protestnoj peticiji protiv mobilizacije. Održali su koncert na kamionu, pred više desetina hiljada ljudi u Beogradu, na kome je izvedena pesma “Slušaj ‘vamo”, čiji je stih “Mir, brate mir!” korišćen kao parola kasnijih antiratnih kampanja građana.
Međutim, treba napomenuti, da se po istraživanjima autora ovog teksta za aktuelnu knjigu o istoriji popularne kulture Kragujevca 1970-2000. kao prva antiratna muzička manifestacija pominje “Koncert za mir”. Održan je u organizaciji SKC-a, 31. avgusta 1991. godine, upravo u Kragujevcu, na prostoru u blizini Spomen muzeja.
autor dr Vladimir Paunović
